Велики Четвртак

                                                       

       На Велики Четвртак Исус Христос је установио Свету Тајну Причешћа. Током векова, Црква је овој Светој Тајни додавала црквене песме, химне, молитве и тако је настала Света Литургија, најважније богослужење у Православној Цркви. Света Тајна Причешћа је Тајна над Тајнама коју зна само Бог и то како се предложени дарови хлеб и вино претварају у Христово тело и Христову крв. Овде се наравно ради о Христовом духовном телу и о Његовој духовној крви, то су божанске енергије којима се ми причешћујемо тј. сједињујемо се са самим Богом, као што Христос каже: "Ко је видио мене, видио је Оца" (Јн.14,9).

     Свету Тајну Причешћа тј. Свету Ефхаристију Христос је установио на Тајној Вечери непосредно пре свог страдања на Велики Петак када је био распет на крсту. Исус Христос нам добровољно даје своје тело и своју крв како бисмо остварили заједницу са Богом и вечни живот. Он је унапред знао да ће да страда и да ће свој живот дати за многе. Наравно да Христос није страдао за непокајане грешнике и оне који упорно остају у свом греху, већ Христос страда за изабране људе које је Бог Отац изабрао пре постања света. Значи, Бог је пре постанка света и првог човека Адама одабрао људе који ће наследити Царство Небеско.

     У Старом Завету постојао је празник Бесквасних хлебова који је спојен са Пасхом, највећим Јеврејским празником. "А у први дан бесквасних хљебова, приступише ученици Исусу говорећи му: Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху?" (Мт.26,17). Уочи Пасхе, Христос је са својим ученицима седео за столом у Горњој соби на Тајној Вечери. Горња соба се налазила у кући Светог Јована Богослова у Јерусалиму.Ова кућа се зове Сионска Горница, и у њој су се Христос и ученици често сакупљали. Они су јели квасни хлеб и пили црвено вино уместо горког зеља кога су Јевреји јели на овај дан. За празник Пасхе поред бесквасног хлеба, вина и горког зеља Јевреји су морали имати на столу и заклано јагње. Ово јагње је симболисало Христа који треба да дође на свет и својом жртвом спасе људе од греха, смрти и ђавола. На Тајној Вечери Христос је представљао Јагње Божије које узима на себе грехе света, као што каже Свети Јован Крститељ. На Тајној Вечери били су дванаест Христових ученика о чему сведочи Јеванђеље по Матеју. Међу њима је био и Јуда Искариотски који је исте вечери причествши се отишао и издао Исуса Христа. Христос је унапред знао ко ће га издати, зато је рекао: "Заиста вам кажем: један од вас издаће ме" (Мт.26,21). Потом је свако од ученика Христових питао: "Да нисам ја Господе?" (Мт.26,22), а Христос им одговара: "Који умочи са мном руку у здјелу тај ће ме издати. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човјеку који изда Сина Човјечијег; боље би му било да се није родио тај човјек" (Мт.26,23-24). Ни у једном тренутку Христос није показао прстом на свога издајника, нити га је оптуживао, већ када Јуда каже: "Да нисам ја, Учитељу?" (Мт.26,25), Христос му одговара: "Ти каза!" (Мт.26,25). У наставку Матејевог Јеванђеља Христос освећује хлеб и вино и говори да је то његово тело и његова крв. "Узмите, једите; ово је тијело моје" (Мт.26,26) и "Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога завета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова" (Мт.26,27-28). Овде видимо да Христос позива да сви пију вино када се причешћују и да се Његова Божанска крв не пролива за све него за "многе". У првом случају Христос је имао у виду римокатоличку цркву која вернике причешћује само под једним видом и то хлебом, такозваном хостијом. Зато каже "пијте од ње сви". Без обзира да ли је неко свештенослужитељ или мирјанин сви су позвани да се причешћују под оба вида и хлебом и вином. У другом случају када Христос говори да се Његова крв пролива за "многе" а не за све то значи да Христос није дошао да страда за непокајане грешнике и људе упорне у свом злу, јер такви људи нису вредни Христове жртве и Његове милости већ вредни праведнога гнева Божијег.

               

      Да видимо шта се десило са Јудом Искариотским који је издао Исуса Христа. Он је пореклом из места Кариот (или Кириот). То је јудејски град у Негеву близу Едома (Ис. Нав.15,25). Назив "Искариот" значи "човек из Кариота" па се зато Јуда назива Искариотски или на арамејском језику Иш Кариот па отуда Ишкариотски. Још пре Тајне Вечере он је отишао код првосвештеника и упитао их шта ће да му дају да га изда, нашта су му они одговорили да ће добити 30 сребрника. Од тог тренутка Јуда је чекао згодну прилику да изда свога учитеља. И после вечере, будући да се причестио недостојно, ђаво је ушао у Јуду те он одмах отиде првосвештеницима и рече им где се налази Христос. Но када је видео да је Христос осуђен на смрт "раскаја се" како каже Матејево  Јеванђеље, па отиде да се обеси. Свето Предање нам говори да се грана на коју је хтео Јуда да се обеси савила и он је остао још неко време у животу, што говори да је Бог чекао његово покајање. "По мишљењу неких тумача Светог Писма, Јуда се обесио како би стигао у ад пре Исуса и тамо га умолио за своје спасење. Бог је желео да га остави у животу ради покајања или да би га јавно изобличио и посрамио. Кажу да се Јуда касније тако надуо од водене болести да није могао да прође онде где су и кола лако пролазила. Потом је стрмоглавивши се, "пукао по среди", као што каже Свети Апостол и Јеванђелист Лука у Делима Апостолским.[1]

                                       

     За разлику од Јуде, Свети Апостол Петар се покајао пошто се  после Тајне Вечере три пута одрекао Христа. О овоме је Христос рекао: "Заиста ти кажем: Ноћас, прије него пијетао запјева, три пута ћеш ме се одрећи. Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом! Тако рекоше и сви ученици" (Мт. 26,34-35). Међутим у току ноћи Свети Апостол Петар се три пута одрекао Христа. Када се сетио Његових речи он се покајао и тако добио опроштај за свој грех: "И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И изишавши напоље, плакаше горко" (Мт. 26,75). Овде "петао" представља глас савести која нам не дозвољава да ленчаримо и спавамо и да останемо непокајани у греху.

______________________________________________

1. Тумачење Светог Јеванђеља по Матеју од Светог Теофилакта Охридског